Ninjutsu

Istorijat Ninjutsua

O samoj veštini javnost zna vrlo malo. Prvi put se spominje negde oko 520 godine. Za vreme vladavina raznih shoguna (vojskovođa), Japan je bio podeljen na desetine provincija kojima su vladali vojni zapovednici, daimyoi. Između takvih zapovednika bile su vrlo česte borbe za moć i prevlast. Njihove vojske su se otvoreno sukobljavale, a u tim borbama su se borili i ginuli mnogi ratnici - samuraji (bushi). Za samuraja je bila čast poginuti u otvorenoj borbi za svoga gospodara, jer im je tako nalagao njihov kodeks časti – Bushido – 'Put Ratnika'. Međutim, daimyoi su za specijalne potrebe u vreme ratova upotrebljavali ninja ratnike, jer oni, za razliku od samuraja, nisu bili sputavani Bushido kodeksom. Zadaci koje su ninje obavljali sastojali su se od špijunaže, raznih diverzija, ubistava neprijateljskih zapovednika itd. Za Ninju je bilo najvažnije obaviti zadatak, i to po svaku cenu, te je to bio njihov kodeks.
U periodu japanske istorije, poznatom kao Kamakura, mnogi ljudi su se sklanjali u planine u oblastima Iga i Koga napuštajući red Bushija. Tu su živeli kao Jizamuraji, "ratnici koji žive kao seljaci", te su zbog toga bili pod stalnim pritiskom shogunove vojske, koja ih je htela uništiti. Da bi se zaštitili morali su razvijati i usavršavati ratničke veštine uz minimum opreme i sredstava, jer je bilo zabranjeno posedovati oružje svima koji nisu bili pripadnici Bushi klase, odnosno onima koji nisu radili za shoguna.
Između 794. – 1192. godine, ninjutsu se počeo razvijati u umetnost kakvu danas poznajemo. Za njegovo razvijanje zaslužno je takođe i nekoliko kineskih ratnika, učitelja i sveštenika, koji su putovali divljinama Japana. Gamon, Garyu, Kain, Unryu i generali T'ang, dinastije Cho Gyoko, Ikai i Cho Busho, doneli su sa sobom znanje ninjitsua akumulirano vekovima u njihovoj matičnoj zemlji. Vojna strategija, religija, filozofija, folklor, kultura, medicina, skupljani u carskoj Kini iz Indije, Tibeta, istočne Europe i južne Azije, našli su mesto u razvoju ninjutsua.
Odlučujuće za razvoj ninjutsua bilo je spajanje borbenih tehnika sa tehnikama bešumnog kretanja i nestajanja, te susret sa moćnom, ratnički organizovanom, sektom zvanom Yamabushi. Yamabushi, planinski ratnici - sveštenici, koje je proganjala carska vojska, praktikovali su Shugendo, verske rituale koji su se sastojali od asketizma, magije i zavere.
Ninjutsu, veština borenja je bila strogo čuvana tajna, koja se prenosila unutar porodice ili klana sa oca na sina, ili na najboljeg učenika. Najpoznatije i najjače familije su se nalazile u japanskim oblastima Iga i Koga, danas poznate kao Mie i Shiga.

Bujinkan Ninjutsu

Bujinkan ninjutsu je ratnička veština samoobrane i preživljavanja u najgorim situacijama. To ne znači da ona podučava samo kako da se bijemo. Zbog toga ona i jeste ono šta bi svaka prava ratnička veština trebalo da bude - sredstvo da upoznate sebe, razvijete svoju mentalnu i fizičku snagu i da ostvarite jasno razumevanje života i prirode oko sebe. Tek kada to shvatimo moći ćemo shvatiti i svog protivnika i borbu. Zato oni koji nemaju oštar duh i čisto srce, nikako nemogu dugo opstati u ovoj ratničkoj veštini. Kroz borbene tehnike učimo kako da pređemo sve prepreke koje se nađu na našem putu i tako postanemo jači i bolji duhovno, psihički i telesno. Ako smo iskreni i možemo sagledati sebe i pobediti svoj ego, možemo kroz ovu veštinu mnogo naučiti o životu i shvatiti da nije bitno samo boriti se nego prečiti borbu i izdržati (keep going – gambate kudasai). Na taj način spajamo se sa univerzumom i prirodom, i kroz ninjutsu uživamo radost zivota.
Ovo je filozofski ali i veoma bitan deo shvatanja ninjitsua.
Bujinkan u doslovnom prevodu znači: budjin - bog ratnika, a kan - hram, a zajedno hram božanskog ratnika ili hram gde se nalazi - živi bog ratnika.
Hatsumi Sensei je jednom prilikom objasnio, da je on dao svojoj organizaciji ovo ime u čast svog ucitelja (Takamatsu Sensei-a), jer je uvek smatrao kako je Takamatsu Sensei bio više od ratnika. Bio je Božanski ratnik, ratnik (Bog) svih ratnika. A Hatsumi Sensei je imao više ucitelja pre nego je upoznao Takamatsu Sensei-a ali je jedino u njemu pronašao ono što je priželjkivao.
I sama reč budjin se može rastaviti pa bu znači ratnik ili čak i hrabrost a jin jednostavno Bog ili božanstvo. (U Japanu ima mnogo hramova sa Jinja - prostorija gde se nalazi božanstvo). Dublji smisao Kanji-a bu znači zaustaviti nasilje i uopšte se ne odnosi na borenje i ratovanje.
Danas je Bujinkan organizacija koja je sastvaljena iz 9 tradicionalnih drevnih škola koje je Hatsumi Sensei sastavio na osnovu Takamatsu Sensei-evog učenja. Danas je ovo stil koji nikada pre nije ni postojao. Svaka od škola ima svoje prednosti i nedostatke, a sjedinjavanjem svih ti nedostatci se gube, a škole jedna drugu nadopunjuju. Tih 9 različitih tradicionalnih stilova su se uobličili kroz realna borbena iskustva na život i smrt. Danas ninjutsu je jedna od najefikasnijih veština ove planete. Suština ove tehnike je da se upotrebljava minimum fizičke snage i ne zavisi od fizičke spremnosti osobe koja je vežba, nego od primene prave tehnike i univerzalnih principa. Veština nije sastavljena od bezbroj nepotrebnih pokreta, nego je oblikuje naša mašta. Zbog toga ne treba da se osoba prilagođava veštni nego se veština prilagođava osobi i njenim mogućnostim, mada početnik uči osnovne principe i načine kretanja koji kasnije uslovljavaju tu slobodu. Jednostavno, ova veština nema ograničenja. Na protivniku se Nužno je što pre pronaći protivnikovu slabu tačku i naći način kako ga dovesti u poziciju u kojoj ga lako možemo kontrolisati.
Način treninga i vežbanje ninjutsua u Bujinkanu uveliko se razlikuje od učenja u drugim borilačkim veštinama. S obzirom da je ninjutsu ratnička veština nije cilj takmičenje već usavršavanje sebe, svog duha i tela, karaktera - dakle kompletnog bića.
Ninjutsu je vrlo surov, ali i iskren prema nama, baš kao i život. Uči nas kako da primamo udarce suparnika i sudbine i kako da im uzvraćamo. Uči nas da prihvatimo bol kao deo stvarnosti, da ne posustanemo pred preprekama, nego da sa savladavanjem svake naredne prepreke napredujemo i postajemo sve bolji ljudi. Naime, svaki problem pred kojim se nađemo u životu, nije slučajan i ima razlog što se isprečio pred nas.. Rešavajući ih i prihvatajući ih kao nužnost,psihički i duhovno postajemo sve jači i bolji, za razliku od onih slabijih koji se predaju samosažaljevanju.
U Bujinkanu se obučavaju tehnike sa tradicionalnim japanskim oružjem, međutim Ninjutsu je veština koja se razvijala kroz vekove, i primjenjivala novitete u svojoj praksi, pa je tako i u današnje vreme, gde koristimo i moderna oružja za svoje usavršavanje. Uostalom, nije važno kakvo oružje imate u rukama, već kako ga upotrebljavate.
Reč Ninjutsu je sastvaljena iz dva kanji znaka: nin ili još u Japanu shinobi i jutsu. Jutsu jednostavno znači veština ili umetnost, dok je nin ili shinobi sastvaljen iz dva znaka ken što označava mač ili oštricu i shin ili kokoro što označava srce ili dušu. Ova dva znaka pisana zajedno se mogu tumačiti na više načina, npr. kao: duh čoveka i oštrice, mač mora slediti srce, a srce mora biti oštro kako mač, isto tako može značiti tajnovito, skriveno, izdržljivo, ..... Simbol po u ninpo znači princip, načelo ili bitno. Često se sa ninjutsu označava puka tehnika kao takva, dok ninpo označava viši nivo, ono nevidljivo očima, znači filozofiju, osećaj i slično.

Istorijat Bujinkana

S obzirom da se veoma malo zna o ninjutsu-u, javnost verovatno smatra da je to samo još jedna od japanskih veština. Međutim, ninjutsu se sastoji od raznih škola, bolje reći borilačkih sistema, koji imaju svoje tehnike i svoja učenja. Svaka škola se može podeliti po svojim specifičnostima. Nekada je postojalo veoma mnogo škola, međutim mnoge su se ugasile jer nisu imale naslednika, ili nisu bile odgovarajućeg nivoa. Škole su se najčešće nasleđivale unutar porodice sa oca na sina, ili sa učitelja na najboljeg učenika.
Možemo ih podeliti na dve grupe: škole u Iga, i škole u Koga, japanskim provincijama, gde su se razvile mnoge škole od kojih možemo izdvojiti Iga Ryu (Ryu = škola, stil), Momochi Ryu, Genjitsu Ryu, Kumogakure Ryu, Gyokko Ryu i druge, Te Tatara Ryu, Taira Ryu, Sasaki Ryu, Tachibana Hachi Tengu Ryu i druge. U Bujinkan sistemu se po učenju Soke dr Masaaki Hatsumija podučava devet različitih škola koje su se prenosile kroz vekove sa učitelja na učenika. Soke Hatsumi je poglavar i naslednik svih devet, a primio ih je od svog učitelja 33.-eg Sokea Toshitsugu Takamatsua, zvanog Mongolski Tigar. U našem Bujinkan dojo-u, takođe podučavamo svih devet škola, koje ćemo navesti sa njihovim specifičnostima. Ovo nisu tajna učenja, već istoriske činjenice, pa će mo navesti šta je činilo 18 nivoa ninjutsu treninga u prošlosti.

18 Veština

SEISHIN TEKKI KYOYO - duhovno usavršavanje;
TAI JUTSU - veština goloruke borbe;
NINJA KENJUTSU - veština ninja mačevanja;
BO JUTSU - veština borbe štapom;
SHURIKEN JUTSU - bacanje oštrica;
YARI JUTSU - veština borbe kopljem;
NAGINATA JUTSU - upotreba naginate;
KUSARIGAMA JUTSU - upotreba lanca sa srpom na kraju;
KAYAKU JUTSU - veštine upotrebe vatre;
HENSO JUTSU - veštine prerušavanja i oponašanja;
SHINOBI IRI - veštine pritajenosti i prikradanja;
BA JUTSU - konjanička obuka;
SUI REN - obuka u vodi;
BO RYAKU - strategija;
CHO HO - špijunaža;
INTON JUTSU - veština prikrivanja i izbegavanja;
TEN MON - meteorologija;
CHI MON - geografija.

Devet Škola

Togakure Ryu Ninpo Happo Hiken
(U prevodu: " Škola skrivenih vrata ")

Jedna od najstarijih škola ninjutsua. Nakon izgubljene bitke Nishina Yukihiro, potražio je spas u planinama i naišao na selo Togakushi na planini Togakure. Tamo je upoznao sveštenika po imenu So-o koji je bio pripadnik Shugendo religije čiji su se verski obredi sastojali od magije. Yukihiro je počeo da proučava Shugendo i ninjutsu. Togakure Ryu osnovao je Yukihirov sin, Daisuke koji je promenio ime u Daisuke Togakure. On je bio 1. Soke Togakure Ryua.
Ova škola koristi niske i široke stavove sa snažnim udarcima. To je kompletan borbeni sistem, koji sadrži razne tehnike udaranja, poluga, bacanja, tehnike sa mačem, kopljem, kusarigamom (lancem i sečivom), pa i sa tajnim oružjima specifičnim za ovu školu, sanpo hiden. Iz Togakure Ryu-a dolazi Sakki test, ili test ubilačke namere, gde kandidat sedi okrenut leđima Sokeu koji ga bez najave napadne mačem, a kandidat treba da se izmakne. Škola se prenosila kroz vekove, pa je dr. Hatsumi njen 34. Soke.

Gyokko Ryu Koshijutsu
(U prevodu: " Škola tigra od dragulja ")

Za ovu školu smatra se da ju je kreirala kineska princeza. Tehnike su u Japan donete iz Kine za vreme T'ang dinastije, a smatra se da ju je doneo kineski kaluđer po imenu Cho Gyokko. 1. Soke je bio Tozawa Hakuunsai, ali je školu prvi organizovao Sakagami Taro Kunishige, koji ju je usavršavao i upotrebljavao od 1532. do 1555. Škola je predana Momochi Sandayu, koji je u svoje vreme bio vrlo poznat ninja. Momochi familija ju je nakon dugogodišnje tradicije predala Toda familiji, tako da ju je Toda Shinryuken Masamitsu predao svom unuku Takamatsuu, a on svom učeniku Masaaki Hatsumiju, koji je njen 28. Soke. Gyokko Ryu upotrebljava kružne i brze pokrete bazirane na napadu na određene vitalne tačke, koshijutsu atemi waza. Takođe je kompletan borbeni sistem, koji upotrebljava tehnike goloruke borbe, tehnike sa raznim vrstama oružja kao što su mač, koplje, dugi štap i druga.

Kukishinden Ryu Happo Hikenjutsu
( U prevodu: " Škola tradicije 9 demonskih bogova " )

Za ovu školu se takođe smatra da je potekla iz Kine i da je starija od perioda Kamakura, od kada postoje zapisi. Ime Kukishinden Ryu dao je car Go - Daigo, samuraju Yasushimaru Takazaneu, koji mu je pomogao u borbi, pa mu je car rekao da se borio kao devet demona (Kuki). Školu je sa svim njenim specifičnostima organizovao Izumo Kanja Yoshiteru.
Taj kompletan borbeni sistem koji sadrži goloruku borbu, veoma se oslanja na tehnike sa kopljem, kratkim i dugim štapom te naginatom (vrsta helebarde), kao i na tehnike bacanja projektila, tehnike koje su se koristile na bojnom polju, ali i na strategiju, upotrebu vatre i vode, tehnike nevidljivosti i prerušavanja.
Četvrta generacija pod vodstvom Kuki Nagatoa, formulisala je u potpunosti Kukishin Ryu. Postoji nekoliko Ryu Ha - škola sa imenom Kukishin, međutim samo su neke od njih zadržale tradiciju ninja ratnika, dok su druge taj ratnički aspekt izgubile ili su se kroz vekove menjale.
Dr Hatsumi je 28. Soke ove škole.

Shindenfudo Ryu Dakentaijutsu
(U prevodu: " Škola nepomičnog srca ")

Osnivač ovog Ryua bio je Izumo Kanja Yoshiteru, ujedno i njen 1. Soke. On je prvo učio kineski Kempo boks. Neke od tih tehnika se i danas vide u ovoj školi, a bio je i Soke Kukishinden Ryua. Škola je specijalizovana za jutaijutsu i dakentaijutsu, odnosno tehnike bacanja i poluga, a i udaranja. Njen tajni princip je princip prirode. Dr. Hatsumi je 26. Soke ovog Ryua.

Gyokushin Ryu Ninpo Happo Hiken
( U prevodu: " Škola srca od dragulja " )

Osnivač Gyokushin škole i njen 1. Soke je Sasaki Goeman Teruyoshi, koji je takođe bio jedan od Sokea u Gyokko Ryu školi. Gyokushin Ryu sadrži razne tehnike Sutemi waze više je koncentrisan na veštinu i tehnike špijunaže, nego na borbenu stranu. Škola se pohađala u tajnosti a mešala se sa ostalim školama, koje su upotrebljavale ninjutsu. Dr. Hatsumi je 21. Soke Gyokushin Ryua.

Koto Ryu Koppojutsu
( U prevodu: " Škola obrušavajućeg tigra " )

Koto Ryu je došao iz Kine, preko Koreje u Japan, a doneo ju je Kineski ratnik po imenu Chan Busho. To je bilo mnogo generacija pre nego što ju je dobio Sakagami Taro Kunishige, koji je bio 1. Soke. On ju je organizovao kao Ryu. Soke Gyokko Ryua Sogyokkan Ritsushi bio je takođe i Soke Koto Ryua, ali se ona podučavala odvojeno, a densho (tajne skripte) su davani odvojeno. Koto Ryu se više temelji na udarcima, koji se koriste se kratke distance sa brzim i usmerenim udarcima - koppo - kojim se udara i lome kosti. Koto Ryu ima jedninstvene tehnike kenjutsua (mačevanja), a dr Hatsumi je 18. Soke ove škole.

Takagi Yoshin Ryu Jutaijutsu
( U prevodu: " Škola visokog drveća probuđenog srca " )

Osnivač ovog Ryu-a bio je Takagi Oriuemon Shigenobu, 1. Soke. Smatra se da je učenje škole započeo sveštenik iz Abe familije, koji je živio na Funagata planini, a zvao se Unryu. On je bio stručnjak za bojutsu (tehnike korišćenja dugog štapa), shurikenjutsu (tehnike bacanja oštrica), yarijutsu (tehnike sa kopljem), taijutsu ili tehnike goloruke borbe iz škole Amatsu Tatara Rinpo Hiden, ali takođe upotrebljavaju se i tehnike kodachijutsua (tehnike kratkog mača), hanbojutsua (tehnike kratkog štapa), tantojutsua (tehnike sa nožem), pa i toritsukejutsua. Školu je oko 1640. godine usavršio 1. Soke Takagi. U školi se koriste tehnike jutaijutsua i dakentaijutsua, i naglasak je na nekorištenju snage. U Takagi Yoshin Ryuu nalazimo tehnike iz kojih su se kasnije razvili judo i aikido. Učenje se u deli na šest nivoa, a dr Hatsumi je 17. Soke.

Gikan Ryu Koppojutsu
(U prevodu: " Škola istine, vernosti i pravde ")

Osnivač škole i njen prvi Soke bio je Unryu Hangan Gikanbo, koji je živeo u vreme Yeiroku ere, oko 1558. godine. On je bio daimyo (veleposednik) Kawachi provincije. Spisi govore da je njegov udarac bio tako jak da je mogao sa rukom da slomi mač na dva dela. Takođe je bio i majstor hichojutsua i bacanja shurikena. Gikan Ryu sadrži mnogo specijalnih udaraca rukama, nogama i bacanja, kao i poseban sistem kretanja. Dr Hatsumi je 15.Soke Gikan Ryua.

Kumogakure Ryu Ninpo Happo Hiken
( U prevodu: " Škola sakrivanja u oblacima " )

Kumogakure Ryu Ninjutsu je takođe jedan od kompletnih borilačkih sistema. 1. Soke i osnivač je bio Heinaizaemon Ienaga Iga. Tehnike borbe su slične tehnikama iz Togakure škole, pa se pretpostavlja da su se učenja ovih škola mešale. Kumogakure Ryu upotrebljava tehnike sa kopljem, mačem, a koriste se i oklopi, tzv. yoroi. Takođe postoje specifična oružja za tu školu kao npr. ippon sugi noburi. Dr Masaaki Hatsumi je 14. Soke navedenog Ryua.

Shikin Haramitsu Daikomyo

»Shikin haramitsu daikomyo”, što izgovaramo pre svakog treninga je nešto što nije baš lako objasniti. Iako ovo nije molitva, ona dolazi iz Mikyo-a, negde oko 8. veka, i u Bujinkan-u dolazi iz Kumogakure ryu-a. Da bi učenici to mogli bolje da shvatite najčešće se prevodi kao ''Molba za zaštitu i prosvetljenje na treningu''. Hatsumi Sensei je jednom napisao ovaj ritualni pozdrav na veliki skrol papir i tada dao odgovor da znači nešto kao ''Neka svetlo naših srca donese svetlost harmonije, udruženo sa našim duhovnim probuđenjem i donese u nas iskrenost, lojalnost i verodostojnost''. Drugi daju prevod: ''Snažno svetlo mudrosti''.
Možda i sami možemo naći neki smisao ako se objasni reč po reč.
SHIKIN: nema pravog značenja ali se može prevesti sa: “snagom zvuka / reči obdaruje onoga koji je izgovara”.
HARAMITSU: je japanski prevod Sanskrtske reči paramitas, koji znači potpunost ili
dohvatiti suprotni breg.
DAI KOMYO: znači veliko (dai) sunčevo svetlo (komyo). Ovo je energija koja nikada ne prestaje, i znači da moramo i u tami zadržati živu svetlost. Možemo je prevesti i kao: svetlost našeg srca, a ona nas čuva da se ne izgubimo u tami, da ne zalutamo sa svog puta. Ukratko, značenje bi bilo da u svakoj tami ili teškoj situaciji moramo naći svetlo ili rešenje koje želimo i koje je ispravno i da ka njemu težimo.
Zašto tapšemo rukama? Tri tapšanja sa rukama koje sledi nakog izgovaranja ovih reči su ustvari zvuk koji predstavlja vezu između dve strane In i Yo , znači između nas i univerzalne istine što zajedno sa poklonom stvara blagoslov. Sa oštrim i glasnim pljeskom čistimo sa sebe vibracije i teške stvari, koje su se nagomilale u nama od okoline i našeg načina življenja. Ovo se u Shinto-u zove HAKU SHU, što u prevodu znači čišćeneje sa tapšanjem. Taj zvuk bistri prostor dojo-a u kome se nalazimo i čisti ga tako da postaje dovoljno dobro mesto da bi nas posetio Kami. Pljeskovi takođe probude naš duh, kako bi bio svestan situacije u kojoj se nalazimo zbog, može se reći opasanog treninga, ako je kojim slučajem slučajno zaspao ili je opterećen životnim teškoćama!
Posle izgovaranja reči “Shikin haramitsu daikomyo” prvi put se poklonimo da zamolimo Kami-a da bude sa nama tokom treninga, da nas zaštiti i podučava. Tapšemo da razbistrimo, probudimo svoj um i srce i još jednom se priklonimo zbog poštovanja. Od sada pa na dalje, do kraja treninga, kada se ponovo klanjamo, dojo postaje nešto što se može opisati kao 'crkva'. Zato se u dojo ne ulazi u cipelama i zato se klanjamo prilikom ulaska i izlaska iz dojoa. Zato dojo nije obična dvorana za trening.
ONEGAI SHIMASU se izgovara na početku treninga i na kraju treninga i na taj način se zahvaljujemo jedni drugima na treningu i bukvalno se prevodi kao “Molim Vas«. To znači da učenici mole učitalja da ih podučava, a učitelj da ga učenici slušaju..
DOMO ARIGATOU GOZAIMASHITA znači “Hvala Vam najlepše».
Bujinkan je svetska organizacija, i ima klubove po celom svetu, tako da ove reči imaju univerzalno značenje i pristupačne su svakom čoveku bilo koje vere i religije u bilo kom delu sveta. Na kraju krajeva svi mi težimo ka istom cilju, a to je da postanemo bolji ljudi, da usavršimo sebe i pomažemo drugima.
Prevod pozdrava »Shikin haramitsu daikomyo« treba uzeti sa određenom dozom rezerve. zbog rafiniranosti arhaičnog japanskog jezika koji je teško prevodljiv na savremene jezike. Treba imati na umu da su pojmovi koji se izgovaraju tokom treninga zadržani vekovima zbog poštovanja prema tradiciji i precima koji su ovu veštinu sačuvali i preneli na nas, a izražavaju i medjusobnu zahvalnost ljudi koji se danas time bave i trude da rašire ovu veštinu.

Go Gyo

Ipak, priča o elementima je mnogo bitnija pa ćemo to ukratko i objasniti. Ovi pet prirodnih elementa GO GYO najjače su snage ove planete i stvarno teško savladive. Pogledajmo ih po redosledu zemljotresi (CHI – zemlja); poplave (SUI – voda); požari, vulkani (KA – vatra); tornada, oluje (FU – vetar), i na kraju KU koji je teško prevesti i objasniti. KU se najčešće prevodi kao ništa, odnosno nešto što ne možemo osetiti našim ograničenim čulima, ili se još prevodi i kao univerzum. Nije ni čudo što su onda u Japanu uzeli ove elemente kao modele borilačkih veština, a ako dobro razmislimo, to stvarno ima smisla. Sve je povezano sa GO GYO. Probajmo to uporediti sa smrću, ali u obrnutom redosledu. Smrt počinje sa gubljenjem svesti i sposobnosti komunikacije (KU). Onda prestaje disanje (FU), pa telo počinje da se ohladi (KA), a onda se gube i telesne tečnosti (SUI), dok se na kraju sve kosti i celo telo izgubi u zemlji (CHI). Interesantno, zar ne?
U čovekovem telu chi predstvaljaju kosti, zubi, mišići i druga telesna tkiva. sui telesne tečnosti i aspekte koje telu daju elastičnost. ka predstavlja telesnu toplotu. fu predstavlja ciklus disanja, a ku je zvuk i govor, znači sposobnost komuniciranja. U telu chi je bok, sui stomak, ka srce i pleksus, fu centar grudi i pluća, a ku je glava, odnosno centar odakle sve proizilazi.
Pogledajmo šta nam još ovo daje u tehnikama.
CHI - zemlja, je elemenat tvrdog stanja koji predstavlja stabilnost i snagu. U tehnikama se odražava kao kretanju gore - dole i statičnost, odnosno u tom elementu nas niko nemože pomeriti. Disanje koje karakteriše tehnike ovog elemnta su dug udisaj (kod izmicanja) i dugi izdisaj (kod izvođenja tehnike).
Disanje u svakom elementu daje tehnkama brzinu i snagu što možemo shvatiti tek posle dužeg treniranja.
SUI ili MIZU - voda, je elemenat u tečnom stanju koji predstavlja prilagodljivost. U tehnikama se iskazuje kroz kretanje ukoso i unazad, cik-cak, ili sa jedne strane u drugu. Tu smo neuhvatljivi ili kao što je već rečeno, bežimo odnosno sklanjamo se na sigurno. Disanje tokom ovog elementa je: dug udisaj (kod izmicanja) i kratak izdisaj (kod izvođenja tehnike). U tehnici se treba ponašati kao talas koji se vraća sa obale u more, ali sa još većom snagom od pređašnje
KA ili HI - vatra, je elemenat puštanja energije koja predstavlja agresivnost. U tehnikama se kaže u kretanju napred ili napred-nazad i naravno sa dozom agresivnosti u napadanju. Disanje je kratak udisaj i kratak izdisaj što daje tehnikama veliku brzinu i snagu.
FU ili KAZE – vetar, je elemenat u plinskom stanju koji predstavlja kružnost. U tehnikama se iskazuje u kružnim kretanjima zbog kojeg nas je teško uhvatiti, jer se uvek izmičemo kao vetar. Disanje je: kratak udisaj (kod izmicanja) i dugi izdisaj (kod izvođenja tehnike).
KU je teško objašnjiv elemenat, ali je izvor subatomske energije, onaj '' ništa '' iz kojega sve proizlazi. To je univerzum ili ono šta ovu planetu okružuje i sve ono mistično što čovek još ne razume svojim razumom.

Taijutsu

Taijutsu se prevodi kao veština tela. Tai znači telo, a jutsu znači ,kao što je i ranije objašnjeno veštinu ili umetnost Taijutsu je sastavljen iz tri dela:

1. Taihen jutsu, što znači veština kretanja i u tu grupu spadaju: kamae waza -određene pozicije tela, ukemi waza - padovi, kaiten waza - kolutovi, tobi waza - skokovi, i naravno henka - kao varijacije i kombinacije svega prethodnog.

2. Dakentai Jutsu znači: veština udaranja telom, i u toj grupi su: tsuki waza - udarci rukama, keri waza - udarci nogama, uke waza - blokovi, i naravno ponovo henka.

3. Jutai jutsu znači veština mekog tela, a u tu grupu se svrstavaju: gyaku waza - poluge, nage waza - bacanja, jime waza - gušenja, hajutsu waza - oslobađanja od hvatova i - henka.
U stvari, Taijutsu je mešavina svih ovih veština i retko se u nekoj od tehnika dešava da nedostaje neki od ovih elemenata.

Junan undo, Junan Taiso I Kokyu Ho

Junan undo, junan taiso i kokyu ho su vežbe bitne za opšte zdravlje našeg tela. Sa njima održavamo svoje telo u kondiciji, jačamo ga i time čuvamo svoje fizičko i duhovno zdravlje.
Junan – snažne, undo vežbe. Postoji junan undo san ho, što znači tri najbitnije grupe mišića. To su:
1. Ude tate fuse (jačanje mišića ruku i gornjeg dela tela),
2. Fukin undo (jačanje nogu i donjeg dela tela),
3. Ken sui (jačanje trbušnih mišića).
Junan taiso (gimnastika, ritmičke vežbe) su vežbe rastezanja. Ovde postoji junan taiso kyu ho što znači da postoji devet delova tela koje razgibavamo. Istina, ima ih i više ali ove su najbitnije.
To su:
1. Kubi taiso (istezanje vrata),
2. Kata taiso (istezanje ramena),
3. Te taiso (istezanje ruku i lakotova),
4. Te kubi taiso (istezanje ručnih zglobova i prstiju),
5. Do taiso (istezanje gornjeg dela tela),
6. Sebone taiso (istezanje kičme),
7. Koshi taiso (istezanje kukova),
8. Ashi taiso (istezanje nogu i kolena),
9. Ashi kubi taiso (istezanje nožnih zglobova)

U Togakure Ryu postoje i vežbe ryutai undo, ili zmajeve vežbe koje su predstavljene u Hatsumi Sensei-ovim knjigama.
Kokyu ho su vežbe disanja. O tome piše i u Sensei-jevim knjigama. Najbitnije kod ovih vežbi jeste da se ne diše samo plućima, nego i sa stomakom. Najbolje je da se koncentriše na izdisaj, jer udisaj dolazi sam od sebe. Udiše se na nos, a izdiše na usta, ali nekada se I udiše I izdiše na nos, ali nikada se me udiše ui ne izdiše samo na usta. Većina ljudi zaboravlja na vežbe disanja.Kod ovih vežbi je dobro da se pomažemo trbušnim mišićima kako bi se istisnuo sav već istrošen vazduh. Takođe je dobro da se što duže radi i udisaj i izdisaj.

Kamae

Kamae u prevodu znači stav, ili položaj. Postoje 3 nivoa svakog stava. jodan je visoki, chudan - srednji, i gedan, znači da smo u čučnju ili klečimo na jednom kolenu. Sve ostalo je isto kao i kod običnog stava.
Svaki kamae odgovara određenom prirodnom elementu, a svaki elemenat nosi u sebi određeni osećaj. Kao što znamo, postoje četiri grupe kamae-a, za svaki od živih elemenata. Ku -praznina nije živi elemenat, pa ga najjasnije možemo ovo opisati kao henka, što znači da u taj elemenat možemo svrstati različite varijacije određenih stavova.

Chi no kamae - zemlja - stavovi – položaji pripravnosti. Chi kamae, znači da su ovo veoma stabilni stavovi, da smo u njima sigurni i smireni i uvek spremni na sve. Zato su ovo i stavovi pozdravljanja, jer i kod pozdrava uvek moramo biti spemani da nas protivnik ne iznenadi. Takođe, iz ovih položaja uvek počinjemo sa kretanjem u druge stavove.
Kao što je rečeno kamae u prevodu znači stav, ili položaj, a no predstavlja pripadnost, od.
Shizen no kamae - Shizen znači: priroda, znači prirodni stav.
Seiza no kamae - Seiza znači prednji / frontalni. Sei - sedeći, a za - položaj
KAMAE.
Fudoza no kamae – Položaj nepomičnog ( Fudo ), seda ( Za )
Ovo je jedan od običnih načinasedanja u kojima sede Japanci. Kao i seiza, nekada je ovo bio formalni sed ispred nekog ko pripada višeem sloju. I ako to nama nije prirodan stav, iznenađujuće je kako deca dok se igraju vrlo često sede u tom položaju. Znači da je deci ovo prirodan položaj, dok smo ga mi izgubili verovatno zbog drugačije kulture sedenja i nije nam više udoban. U taj položaj obično sedamo tako što prvo kleknemo na levu nogu i sednemu na nju, dok desnu novu jednostavno postavimo ispred sebe. Iz ovog položaja može se vrlo brzo reagovati na sve strane, te ga i danas ga najčešće upotrebljavaju neke Kenjutsu škole.
Jinchu no kamae - U Jinchu (zove se još i hanza) klečimo na jednom kolenu, desna šaka dodirjuje pod a leva je na butini i na neki način smo u pripravnosti. Za ovaj stav nema tačnog prevoda, odnosno Jinchu može značiti više stvari:
1. Položaj srednjeg (chu) čoveka (jin) jer kao samo na pola sedimo.
2. Položaj odavanja lojalnosti (pisano sa dva kaniji-a).
3. Položaj stajanja ispred (nekoga).
Hanza znači pola (han ) sedenje (za).
Samuraji su često bili u tom položaju dok su dolazili da na brzinu čuju zapovest i odmah odlazili.

Sui no kamae - voda - (odbrambeni položaji - stavovi ) - Sui no kamae su defanzivni stavovi. Iz shizen-a se u njih uvek krećemo sa korakom unazad, znači branimo se ili se sklanjamo da zauzmemo sigurnije mesto. Vodu je jako teško zaustaviti ili uhvatiti ili ju je bez različitih oruđa sasvim nemoguće obuzdati. I mi moramo imati takav osećaj u sebi dok se nalazimo u tim stavovima. Znači da budeo neuhvatljivi.
Ichimonji no kamae - Često se taj ichimnji kao i jumonji odnosi na položaj ruku, jer se ichi piše jednom ravnom linijom a ju kao krst. Ichimonji znači nešto kao prvi (ichi ) ili jedini (pravilni ), ili broj jedan.
Doko no kamae - položaj ljutog tigra. Jedan od gyokko ryu stavova, ali ne i osnovni. Ovo je u stvari ichimonji sa podignutom zadnjom rukom. Ovo jeste obrambeni položaj, kao i ichimonji, ali sa već spremnom rukom za protiv udarac (npr. za omote shuto ). Iako je obrambeni stav, u sebi nosi mnogo snage i odlučnosti.
Hicho no kamae - položaj leteće ptice. Ovo je jedan od osnovnih Gyokko Ryu stavova. U ovaj stav stajemo dok se izmičemo i pripremamo na protiv napad nogom. Mnogo je bitno da kod ovog stava znamo održati pravu ravnotežu kako bi bili sposobni da se poleteti i napadne. Ovaj kamae nosi u sebi osećaj ptice koja se sprema da poleti ili dok se spušta na tlo.
Seigan no kamae. Kod seigan-a stojimo kao u ichimonji-ju, s time da je kod seigan-a prednja ruka usmerena direktno u protivnikove oči (seigan - istinsko oko ). U seigan-u moramo imati osećaj kao da u protivnikove oči držimo uperen yari ili pušku, da nas ne bi mogao napasti. Zadnja ruka kod seigana je ispred grudi.
Sanshin no kamae. Kao i kod seigan-a, i kod sanshin-a stojimo kao u ichimonji poziciji, s time da je kod anshin-a prednja ruka uperena u protivnikovo srce (shin - srce). Zadnja ruka kod sanshin-a je na zadnjem kuku sa poluzatvorenom šakom (pozicija Boshi).
Bobi no kamae. U ovom stavu stojimo na isti način kao i u Sanshin no kamae-u. Obe su šake stisnute, prednja ruka je uperena prema protivnikovom stomaku, a druga je opet na zadnjem kuku.

Ka no kamae - vatra - (napadački položaji - stavovi) – Ka no kamae-a su agresivni položaji i dok se nalazimo u njima dajemo protivniku na znanje da nećemo nikada popustiti i da ćemo ići do kraja. Zato iz shizen-a u te stavove uvek krećemo u napred, prema protivniku. Vatru je takođe teško zaustaviti. Ona se uvek kreće i prodire dalje, nikad se ne povlači i uvek je u napadu. Takvi moramo biti i mi u tim stavovima.
Jumonji no kamae. Jumonji se odnosi na položaj ruku jer se ju piše kao krst. Jumonji znači deseti ili broj deset, a taj broj bio je jedan od najsnažnijih brojeva u Japanu. Jumonji je veoma snažan, agresivan stav.
Inori no kamae. Trebao bi da znači: ljuti demon ili nešto slično. Mi ga zovemo borbeni Jumonji. U tom položaju smo nagnuti napred, a ruke su nam prekrštene ispred kao u jumonji stavu. Na taj način dajemo protivniku metu (glavu).
Kosei no kamae – je napadački / agresivni položaj tela i jedan od Koto ryu stavova, ali ne i osnovni. Ovo je ustvari stav bloka odnosno kamae između bloka i protiv udarca, zato se i zove napadački stav. Dok smo u njemu primamo protivnikov udarac, da bi ga mogli odbiti i još jače uzvratiti. Zato je bitno da je prva ruka u položaju koji štiti našu glavu, dok je druga ruke negde da štiti naše telo, genitalije ... Ovaj stav nosi u sebi osećaj da pozivaš oprotivnika: “Dođi kada god hoćeš, ja sam spreman”.
Hanin no kamae - Hanin znači demon. Taj položaj je sličan kao i dokko, samo što imamo prema protivniku uperen 2. i 5. prst. Sa tim nerviramo protivnika i na taj način ga imobilišemo. Hatsumi Sensei je podučavao da sa tim stavom takođe uzimamo snagu negativnim duhovima - demonima.
Ihen no kamae - Ihen no kamae je kao ichimonji, s time što je težina tela na prednjoj nozi. Ovo je položaj udaranja, odnosno stav nakon udarca.

Fu no kamae – vetar - (stavovi – položaji primanja). Fu je elemenat koga stvarno nikako ne možemo zaustaviti, uvek se okreće, vrti i ide dalje. Takvi smo i mi u položajima primajućim, uvek u pokretu. Pritivnika primamo kako bi ga uhvatili i savladali. U njima protivniku dajemo metu i sa time ga zavaravamo.
Hira no kamae – je otvoreni – hira - stav. Stopala su raširena malo više nego ramena. Šake su na butinama, a kao metu nudimo protivniku tačke na unutrašnjim delovima nogu i stomak
Hira chimonji no kamae znaci otvoreni (hira), a ostali prevod je isti kao kod ichimonji-ja. U Hira ichimonji-ju dajemo osećaj: »Pa, dođi čoveče, neću ti nista« i zbog otvaramo se toga.

Hoko no kamae - položaj velikog medveda, je takođe jedan od Koto Ryu stavova, ali ovaj je osnovni. Njegova svrha je da u pravom trenutku izgledamo veći. Ako npr. gledamo majku medveda kada brani svoju mladunčad, ona se diže na zadnje noge. U stvari, stane u hoko no kamae. Zato taj stav u sebi nosi osećaj majke medveda koja brani svoju mladunčad. Ali to ne znači da moramo i mi stajati u tom stavu. Mi zauzimamo, za nas prirodniji stav, ali kod protivnikovog napada i uz dobar tajming, dižemo se i time dajemo protivniku na znanje da smo veći, snažniji, odlučniji, ...

Ku no kamae - ??? - praznina / univerzum

Happo no kamae – prelaz iz stava u stav – Happo znači beskonačnost, isto kao infinity. U stavu to znači da je happo no kamae bilo koji kamae u bilo koju stranu. U realnoj borbi ne možemo se zamrznuti u jednom položaju, nego se moramo slobodno kretati iz položaja u položaj. Možda je ovo ku no kamae? Inače ne postoji ku no kamae, zato jer ku nije elemenat sam po sebi. Ku je nešto iz čega proizlazi sve ostalo, i zato nema ku no kamae-a.

Pravila Bujinkana

1. Bujinkan će biti otvoren samo onima koji su saglasni sa pravilima Bujinkan Dojoa i koji ih pridržavaju. Onima koji to ne budu činili neće biti dopušteno da se pridruže Bujinkanu. Napomena: samo onima koji su pročitali i složili se sa ovim pravilima biće dopušteno učešće.

2. U Bujinkanu mogu biti samo oni koji su u stanju da vežbaju istinsku strpljivost, samokontrolu i predanost Zahtevaće se izvještaj lekara o njihovom zdravstvenom i mentalnom stanju, a pojedincima koji sa zavisnosni o drogi, te mentalnim bolestima, ili mentalno nestabilnima biće zabranjeno učlanjenje. Nužnost ovih ograničenja je zbog pojedinaca koji mogu predstavljati opasnost za druge, npr. onih sa zaraznim bolestima, pojedinaca sa kliničkim psihičkim ili fiziološkim abnormalnostima, te pojedinaca koji ne poseduju samokontrolu.

3. Takođe, biće odbijeni i pojedinci sa kriminalnim dosijeima, kao i oni skloni izazivanju nevolja.

4. Oni koji se ne pridržavaju pravila Bujinkana biće isključeni iz njega. Bujinkan je do sada bio otvoren brojnim ljudima koji su dolazili u Japan. Među njima je, na žalost, bilo onih koji su u pijanom stanju činili nasilja, mentalno bolesnih, izazivača nevolja, koji su mislili samo na sebe i nisu uviđali kako njihova dela negativno utiču na druge. Kroz svoja dela takvi su ljudi odbacivali tradicionalno pravedno srce Bujinkana. Odsada pa nadalje takvi ljudi će biti udaljeni iz Bujinkana. .

5. Kada je reč o nezgodama nastalim za vreme treninga (kako unutar tako i van Dojoa), onima koji ne žele podneti odgovornost za nezgode nastale tokom Bujinkan treninga biće zabranjen pristup. Ovo je veoma važna stavka, jer Bujinkan neće snositi odgovornost za bilo kakve nezgode nastale tokom treninga.

6. Svi oni koji se pridružuju Bujinkanu moraju izvaditi godišnju člansku kartu. Ova karta ne samo da čuva čast Bujinkan članova, već i naglašava da je pojedinac član veće celine - one čiji se članovi okupljaju sa ratničkim srcima da bi se postali bolji kroz trening i prijateljstvo. Ona označava sjaj ratničkih vrlina, i utelovljava odanost kao i bratsku ljubav.

7. Tradicija Bujinkana prepoznaje prirodu i univerzalnost čitavog ljudskog života i svesna je onoga što prirodno teče između dvaju delova:
Tajni princip Taijutsua je poznavanje temelja mira.
Učiti je put nepomičnog srca (Fudoshin).
Odnedavno, Bujinkan je postao zaista internacionalan. Kao što postoje različite vremenske zone, tako postoje različiti tabui među svetskim narodima. Moramo poštovati jedni druge, nastojeći da izbegnemo takve tabue. Moramo staviti ratnikovo srce na prvo mesto, radeći zajedno na poboljšanju kako samih sebe tako i Bujinkana.
Oni koji ne poštuju ova navedena biće izbačeni iz Bujinkana.

Masaaki Hatsumi – Soke

Za ovaj sport prvi put cujem mislim vestinu...Ali je valjda ok...

Pa to su ti nindze...

qllll