Eclectic Fighting System EFS

EFS Eclectic* Fighting System je borilačka veština bazirana na više borilačkih sistema. To su: Wing Chun, Filipinoindonežanski sistemi, Judo, Box, Thai Box, Savate, Brazilski Jiu-Jitsu. Eklektičkim pristupom iz svega do sada naučenog i proverenog napravio ga je Borislav Ćosić. To je zaokružen sistem, sklop elemenata koji je dokazano efikasan i proveren na tvrdom tlu realnosti. On je "skinuo koru" istočnjačkog misticizma i tradicije i približio umeće ljudima našeg podneblja. Iza njega je mnogo godina napornog rada i učenja. Ipak on zadržava mentalitet početnika. Jedan od osnovnih zakona prirode je evolucija. Tako se i on trudi da nastavi sa svojim fizičkim i duhovnim razvojem.
Potrebno je raditi mnogo i samopožrtvovano, grešiti i ispravljati se, ali to je put koji je on izabrao. Put EFS-a.* 1) Selekcija ili nešto što je napravljeno putem selekcija iz različitih sistema ili izvora. 2) Imati široke poglede; liberalno. 3) Sastavljen od selekcije. Eklektičar: onaj koji pravi selekciju najboljih elemenata iz svih sistema ili izvora.

Osnivač EFS-a je Borislav Ćosić - instruktor borilačkih veština. EFS je nastao kao rezultat dugogodišnjeg praktikovanja i usavršavanja više borilačkih sistema. Svaki od tih sistema ima svoje dobre i loše strane, a potreba za efikasnijim pristupom je bila velika baš zbog toga što tradicionalna veština u savremeno doba ne može da se primeni u potpunosti. Realan pristup traži izvestan stepen modifikacije, ali u pozitivnom smislu. rešenje je nađeno u pokrivanju svih postojećih distanci borenja - a to je: od duge kick box distance, preko bliske trapping distance (Wing Chun distanca), na kojoj se "vezuju" ruke, a glavno oružje su laktovi i kolena preko klinča do dovođenja na tlo i završavanja borbe na tlu.Sistem je po principu distanci zaokružen. Borac ima mogućnost da odabere u kojoj će distanci da završi borbu. Podjednako efikasno i praktično primenjuju se elementi Wing Chun-a, Kick box-a, Judo-a i Filipinoindonežanskih sistema.Zahvaljujući velikom praktičnom iskustvu instruktora nastao je sistem koji zadovoljava sve visoke kriterijume koja postavlja realna situacija.

Iz elemenata kojih se sastoji EFS može se zaključiti da je on dominantno udarački sistem. Veća efikasnost akcije se ostvaruje udarcem ili šutom i sledstveno važnija uloga u borbi se njima pridaje. Ipak, postoje situacije kada je bolje i efikasnije dejstvovati nekom drugom tehnikom i taktikom. Tada se primenjuju bacanja, gušenja, neravnotežiranja, čišćenja, udarci glavom, bodovi, napadi na nerve, destrukcije, poluge.Lakše reći nego učiniti. Kako znati kad i koju tehničko-taktičku operaciju primeniti? U tu svrhu u EFS-u postoje posebni trening metodi tzv. treninzi senzitivnosti kao što su Chi Sao Wing Chun-a ili Hubad filipinskih sistema.
Uprkos pričama polukvaliteatnih i nedoučenih instruktora, tu nema nikakve magije ni mistike. U odbrani nakon uspostavljenog kontakta može se osetiti ugao napada, snaga i brzina pokreta. U napadu posle uspostavljenog kontakta može se osetiti ugao napada, snaga i brzina pokreta.U napadu, posle uspostavljenog kontakta osećamo u kom smeru sila deluje. Na osnovu te "informacije" činimo efikasno protivdejstvo po principu minimalan napor, maksimalan rezultat.

U EFS-u koristimo palice i nož. Tehnike su visoko efikasne i realne, a specifično im je međusobno preklapanje, kao i preklapanje sa praznim rukama Šta to znači? Tehnike palicom, nožem i praznim rukama su vrlo slične sa blagim odstupanjima u zavisnosti od oružja. Znači, pri upotrebi oružja nisu potrebni drastično drugačiji stavovi, gardovi i tehnike. Sve je spojeno u jednu celinu. Pored svoje očite koaristi oružje poboljšava i tehniku praznim rukama: skraćuje vreme reakcije, izoštrava pokrete itd.

Nekada davno u istočnjačkim borilačkim veštinama jedan pogrešan pokret mogao je značiti smrt, i to je bio razlog velike promišljenosti i koncentracije prilikom izvođenja pokretau odbrani od napada protivnika i napadu na protivnika.U direktnom sukobu sa napadačem, ili više napadača, pogotovo u neočekivanim situacijama kao što su tzv ulične tuče ili napadi (pod uličnom tučom ne podrazumevamo uobičajene karakterisane sukobe tzv uličnih bandi ili mangupa, već to moze biti vaki napad bilo koje osobe na drugu osobu bez konkretnog povoda sa ciljem nanošenja lakših i težih telesnih povreda ili čak ugrožavanja njenog života) verovatno svi, bez izuzetka, praktikanti borilačkih veština veoma važno pitanje: u trenutku direktnog kontakta sa protivnikom - napadačem (koji se inače karakteriše kao visoko stresna situacija) kako pravilno upotrebiti ono što smo vežbali na treninzima koju tehniku upotrebiti u datom trenutku?Sve se to dešava u magnovenju. I u tom magnovenju odluku donosi um, a tehnika itelo ga samo slede. U svim savremenim sportovima postoji neka stanka, ali u borilačkim veštinama nema zastoja. Ukoliko čekate ma i jedan tren, izgubljeni ste. Vaš protivnik stiče nedostižnu prednost. Um mora da bude neprekidno skoncentrisan na čitavu situaciju, spreman da stupi u akciju ili da reaguje. Zato je on najvažniji. Nema izbora tehnike. Sve se dešava nesvesno, automatski i prirodno. Razmišljanje je suvišno jer, ukoliko se javi misao potreban je i delić vremena za razmišljanje a to je u pravoj borbi odmah propust. Da bi kretanje bilo pravilno neophodna je stalna i potpuna izoštrena pažnja kao i pregled čitave situacije. Takva vrsta pažnje bira pravi udarac, tehnika i telo ga samo izvršavaju, i sve je brzo gotovo.ntuicija je od suštinskog značaja. Ako vam protivnik zada neočekivani udarac tada morate da imate intuiciju kako bi mogli da mu parirate, svest o tome na koji način možete da se izvučete, da sačuvate sebe - svest koja će izazvati najispravniju reakciju tela i tehnike. Ali ako izgubite vreme u razmišljanjima tipa "moram da upotrebim ovu ili onu tehniku", dok se vi premišljate neprijatelj će vam neočekivano zadati udarac.
Intuicija pokreće telo i tehniku. Telo i svest se sjedinjuju, vi počinjete da mislite celim telom, čitavo vaše bice je angazovano tom reakcijom.Zbog toga nije lako razvrstati po važnosti um, tehniku i telo. Oni moraju da deluju jedinstveno, a ne razdvojeno. Njihovo savršeno jedinstvo dovodi do prave akcije, a ne njihova razjedinjenost - samo potpuno jedinstvo. U svakoj borilačkoj veštini je najvažnije jedinstvo uma, tela i tehnike. Prvo razmisli pa onda udari, nije pravi način. Vi morate da ugrabite priliku. Prilika je najvažnija, a razmišljanjem je ne možete stvoriti. Jedino svesnost može da ugrabi priliku za akciju i prazan prostor koji pruža mogućnost delovanja.
EFS pruža tu mogućnost.

Učiteljev um nikada ne prianja. On ne zastaje na bilo kojoj stvari ili osobi. On pušta da sve prolazi... Ni njegovo telo ne stoji. Suština njegovog sopstva, sopstva u opšte, jeste nepomična mudrost. Intuicija, mudrost, fizička akcija uvek su jedno. To je tajna borilačkih veština. Na početku su borilačke veštine služile kao način za ubijanje ljudi.U prvo vreme, samuraji su nastojali da steknu naročite moći, - neverovatne vanredne magijske sposobnosti. Oni su hteli takvu moć da mogu da prođu kroz vatru a da ne izgore, ili da stena padne na njih, a da ih ne ozledi. Zato su sistematski trenirali svoj um kako bi stekli natprirodne sposobnosti i moći.
Kasnije su samuraji potpali pod uticaj zena. Na primer, Miamoto Musaši koji je bio veliki učitelj Kendoa, kasnije je parerastao u mudraca. On je rekao: "Valja poštovati boga i Budu, ali čovek ne sme da bude zavistan od njih".Na toj tački razvoja, staza koja je do tada učila kako preseći neprijatelja na pola postala je staza presecanja vlastitog uma. Staza rešenosti, odlučnosti, određenosti. Takav je bio pravi japanski Kendo, istinski Budo, a njime su prožete i kineske borilačke veštine.Čovek prevazilazi okvire u kojima većina ljudi ostaje do kraja života, odnosno prevazilazi sam konflikt i preokreće ga u duhovni napredak. U to vreme obuka nije ličila na neki sport, samuraj - ratnik je imao uzvišenu viziju života. Zen i borilačke veštine nemaju veze sa održavanjem kondicije ili očuvanjem zdravlja. Na zapadu ljudi žude za takvim stvarima. Ali duh Zena se ne može sabiti u jedan tako uzan sistem. Borilačke veštine nisu igra niti sport, a Zen nema cilj da vas učini srećnijim ili opuštenijim. Smisao i jednog i drugog je dublji i suštinskiji, borilačke veštine i Zen su smisao života, kao i smrti pošto se život i smrt ne mogu razdvojiti. Drugim rečima, čovek treba da prestane da bira, da pruža prednost jednoj ili drugoj strani relativnog obrasca stvari. Umesto toga, donesite jednu odluku...