hapkikwan

Hapkikwan je borilačka veština koju je 1994. godine, nakon punih 20 godina staža u raznim borilačkim veštinama, osmislio prof. dr Boris Krivokapić.
Mada ima niz karakternih osobenosti, HAPKIKWAN je najbliži hapkidou, koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane.
Smisao vežbanja Hapkikwana su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizicki razvoj, a ne sportska borba (kao što je to slučaj u tekvondou, džudou i sl.).Kao što se može naslutiti, Hapkikwan se u osnovi najviše naslanja na korejski hapkido, čak bi se moglo reči da predstavlja jednu njegovu školu.
To se uostalom vidi i iz naziva koji je vrlo sličan, osim što umesto "puta" ("do") pominje "škola" ("kwan"). Na taj način mogli bismo reči da Hapkikwan u slobodnom i prilično pojednostavljenom prevodu znači "škola uskladivanja energije" ("hap"-harmonija, "ki"-kosmička energija, "kwan"-škola).

Mada je, prema tome, samo jedna od škola hapkidoa, Hapkikwan ima svoje osobenosti. On, pre svega, ne ukljućuje sve elemente tradicionalnog hapkidoa. Tako se npr. ne vežbaju neka egzotična oružja, a takode koristi se nešto manji repertoar tehnika (tradicionalne škole hapkidoa insistiraju na desetinama načina odbrane od istog napada, što ima za posledicu da se govori o preko 3.800 tehnika, što je previše za običnog čoveka, a često i nepotrebno).

S druge strane, u hapkikvanu se (za razliku od tradicionalnog hapkidoa) ući, pored ostalog, odbrana od vatrenog oružja, upotreba svakodnevnih predmeta za odbranu (olovka, kišobran, torba, ključevi i slično). Pažljivi posmatrač naći će u njemu i neke tragove drugih veština pre svega džudoa, džu-džicua, kung fua, ali i samboa (ruska borilacka veština i borilački sport), pa i boksa.

HAPKIKWAN je relativno nova veština, koju je 1994. godine, nakon (tada) 20 godina vežbanja borilackih veština osmislio i razvio prof. dr Boris Krivokapić. Sam naziv u slobodnom i prilično pojednostavljenom prevodu sa korejskog znači "škola uskladivanja energije" ( "hap" - harmonija, "ki" - kosmička energija, "kwan" - škola).


Mada ima niz osobenosti, HAPKIKWAN je najbliži korejskom hapkidou , koji je poznat kao jedan od najkompletnijih i najefikasnijih sistema samoodbrane. Moglo bi se čak reći da je HAPKIWAN moderna i praktično orijentisana škola hapkidoa.
I pored toga HAPKIKWAN ima čitav niz svojih osobenosti. Pažljivi posmatrač naći će u njemu i tragove drugih veština pre svega džudoa, džu-džicua, uechi-ryu karatea, samboa, ruskog sistema, ali i neke sasvim originalne pristupe.
Osnovni elementi HAPKIKWANA su:
1) odbrana golim rukama od golorukog napadača,
2) odbrana golim rukama od napada oružjem,
3) odbrana raznim vrstama oružja od napada oružjem i
4) odbrana od više napadača.


Osnovni principi HAPKIKWANA su:
1) načelo postepenosti - učenje prvo jednostavnih, a zatim sve složenijih tehnika,
2) načelo ekonomičnosti - upotreba najmanje potrebne energije,
3) načelo efikasnosti - upotreba samo onih tehnika koje su efikasne u realnoj situaciji,
4) načelo raznovrsnosti – veliki broj raznovrsnih tehnika primerenih svakoj prilici,
5) načelo srazmernosti - odbrana treba da bude srazmerna opasnosti (napadu).

Najprostije rečeno, HAPKIKWAN bi se mogao opisati kao uslovno rečeno skladna kombinacija tekvondoa, aikidoa, džu-džicua, džudoa, mačevanja itd. Naime, tehnike HAPKIKWANA obuhvataju:
- posebne vežbe disanja;
- koriščenje akupresurnih tačaka;
- razne vrste padova;
- veliki izbor bacanja (džudo i aikido tipa, ali i neka osobena);
- veliki izbor poluga i gušenja;
- raznovrsne udarce rukama i nogama (kako u stoječem stavu, tako i u skoku, ali i na tlu);
- odbranu od raznih oružja;
- upotrebu oružja (kratki štap, srednji štap, dugi štap, nož – uključujući i bacanje noža, šuriken, nunčaku, konopac i dr.);
- test snage (lomljenje tvrdih predmeta).




Smisao vežbanja HAPKIKWANA su ovladavanje superiornom veštinom samoodbrane i skladan duhovni i fizicki razvoj, a ne sportska borba. Insistira se na tome da se učenik što pre osposobi da ono što je naučio i primeni tj. bude u stanju da se vec nakon nekoliko treninga odbrani od jednostavnijih napada.

Iako takmičenja nisu primarni cilj, planira se i održavanje takmičenja i to u raznim disciplinama: samoodbrana, razbijanje dasaka, bacanje noževa i šurikena u metu i dr.

Slično kao i u drugim veštinama postoji 10 učeničkih i 10 majstorskih pojaseva (Danovi), koji se stiču u zavisnosti od napretka.

Učenički pojasevi (u skladu sa korejskom terminologijom nazivaju se "kupovima") su:
10 kup – beli
9. kup – žuti
8. kup – viši žuti
7. lup – zeleni
6. kup – viši zeleni
5. kup – plavi
4. kup – viši plavi
3. kup – crveni
2. kup – viši crveni
1. kup (majstorski kandidat) – braon