Zašto Srbija još NE treba da bude u EU
Goran Miletic (21 Decembar, 2006 - 19:43)
Obožavana mantra svih političara je „priključene Evropskoj Uniji“. Najčešće pročitate vest glede „pridruživanja EU“ koja je skockana u tri reda i gde se govori kako smo „na sigurnom putu“ ka EU i kako svo mi ”oduvek Evropa”. U takvim vestima se uglavnom prećutkuje ono što EU zvaničnici kažu da još treba uraditi. Nažalost, nekada i oni sami (da bi ohrabrili predstavnike vlasti, jer su sve drugo probali) šalju signale koji govore da će nas prigrliti bez onoga što je najvažnije – evropskih vrednosti. Ne, to nije neka glupa fraza. To je veoma konkretan skup normi/vrednosti koje treba svaka zemlja da poštuje/poseduje da bi postala članica.
Poštovanje ljudskog dostojanstva – Da li Srbija, odnosno vlast poštuje ljudsko dostojanstvo. Ako kao ljudsko dostojanstvo vidite kao to da vas neko ne tretira kao roba ili podanika, onda je odgovor DA ili UGLAVNOM DA, ali ako se zapitate da li SVI članovi (ili makar veliki deo) ovog društva imaju ljudsko dostojanstvo poštovano od strane državnih organa, onda je odgovor svakako UGLAVNOM NE. Verujem da svako od nas ima po neki primer. Sećam se Dejanovog bloga i komentara o divljim službenicima.
Sloboda – Što se slobode tiče, odgovor je verovatno UGLAVNOM DA. Međutim, da li je LGBT populacija slobodna ? Da li su sve verske zajednice (one koje nisu tzv. tradicionalne) slobodne ? Da li se osećate slobodno kada vas policajac zaustavi i pita ”gde si krenuo ?” ”čime se baviš ?” ”šta ti je to u torbi ?” itd ? Da li se Romi u Srbiji osećaju slobodno ? UGLAVNOM NE
Demokratija - Ovo izaziva možda najveće rasprave. Dakle, ako shvatate demokratiju kao vladavinu većine koja se ogleda u slobodnim izborima (a tako je nekako vide međunarodne organizacije), onda je odgovor UGLAVNOM DA. Međutim, ako se doda onaj aspekt poštovanja glasova manjine i mnogi drugi kojima je definicija demokratije danas obogaćena, onda je odgovor drugačiji.
Vladavina prava – Iako ovo svaki predstavnik vlasti ponavlja kao papagaj, shvatio sam da građani, novinari, a često i ljudi koji bi trebalo da znaju mnogo o tome, nemaju pojma šta se podrazumeva pod ovim terminom. Iako ima više definicija, za vladavinu prava je potrebno da je svako jednak pred zakonom (poljoprivrednik iz Vražogrnaca ili premijer), da se poštuje princip pravičnosti (za isto delo ista ili slična kazna i slične stvari), da je zakon iznad svakog akta vlasti, da je vlast ograničena zakonom, da postoji nezavisno sudstvo, da je pravda dostižna itd. Kao što rekoh, ima mnogo definicija, ali svakako da je za Srbiju u ovoj sferi odgovor NE.
Poštovanje ljudskih i manjinskih prava – O dostignućima u ovoj sferi vlasti imaju veoma visoko mišljenje, a predstavnici međunarodne zajednice su skloni da prećute ozbiljne propuste u ovoj oblasti. Baveći se lj. i m. pravima više od 6 godina, mislim da je odgovor UGLAVNOM NE. Dakle, velika je verovatnoća da vam neko ljudsko pravo neće biti ”tek tako” uskraćeno, ali ako se to desi, onda će to tako i ostati. Neće biti ponovo uspostavljeno ili će se to desiti posle katastrofalno dugog vremenskog perioda.
Pluralizam – Imamo ga, mada nas teraju na to nacionalno jedinstvo. Odgovor je DA, ako se posmatraju političke partije i samo taj aspekt.
Tolerancija – Na ovo je takođe potrošeno puno reči na blogu. Mislim da je status Srbije po ovom pitanju jedno veliko NE, mada je za EU relevantno to šta vlast čini na ovom polju. Sem one kampanje sa kravicom, ne sećam se neke druge mere koja se tiče tolerancije. Čini mi se da se ovo nikog ne tiče.
Pravda – Da li žrtve ratnih zločina, otmica, nestanaka, atentata, torture i diskriminacije imaju priliku da u Srbiji vide pravdu svojim očima ? NE. Uvek se setim poređenja sa jednog komentara. Švedska je ubicu Ane Lind uhvatila, osudila, završila sve žalbene i druge postupke iako je ona ubijena nekoliko meseci kasnije od Đinđića. Još je mnogo primera. Saradnju sa Hagom da i ne pominjem, jer vlast hoće ”da završi saradnju sa Hagom”. Zamislite vas kao građanina koji hoće ”da završi saradnju sa nekim sudom” iako isti taj sud zahteva od vas ovo ili ono.
Solidarnost – Ako govorimo o solidarnosti sa siromašnim građanima, onima koji su obespravljeni itd onda je odgovor UGLAVNOM NE. Solidarnost u Srbiji uglavnom postoji da bi se sačuvao socijalni mir ili ako je vreme izbora. Ako govorimo o solidarnosti ove države prema nekoj drugoj simpatičan mi je primer Kosova. Naime, Srbija će pomoći Kosovu da nadomesti nedostatak električne energije, ali tako da struja ide samo Srbima koji tamo žive. Simpatično, zamislite kada bi Nemačka slala struju Danskoj, ali samo za Nemce koji tamo žive. Još manje ima solidarnosti prema zemljama u regionu. Da ne bude zabune, ovde se radi o solidarnosti, a ne o saradnji.
Nediskriminacija – Ova država nema ni Zakon protiv diskriminacije, a kamoli strategiju kako će se protiv iste boriti. Vladin službenik koji je glavni za ovo pitanje kao najobespravljeniju i najdiskriminisaniju grupu u Srbiji vidi izbeglice. Ostali su mu mnogo manje bitni, pa u vladinom predlogu nema definicije nijedne manjinske grupe. A onda možete da zamislite kako će sudija iz Vladičinog Hana da se ponaša kada mu dođe slučaj diskriminacije po osnovu seksualnog opredeljenja (nemam predrasude prema Vladiničinom Hanu, divan gradić). Diskriminacije je u Srbiji pravilo, a zaštita u ovim slučajevima je izuzetak. Zbog toga, Srbija NE deli ovu vrednost EU.
Jednakost polova – Znam da se feministkinje neće složiti samnom ali mislim da u ovoj sferi stanje nije tragično, pa se po mom mišljenju kreće između UGLAVNOM NE i UGLAVNOM DA.
I šta sad, pitaju se mnogi od vas? Prvo što možete uraditi je da glasate. Nisu svi isti.
» Goran Miletic